Nosio sam naočare više od 26 godina dok nisam otkrio da mogu nešto da učinim po tom pitanju. Čuo sam da ljudi koji posvete dosta vremena vežbanju mogu na kraju da povrate vid, međutim, kao zapadnjak, želeo sam nešto što donosi brze rezultate.

1991. godine sam čitao knjigu Džona Grajndera i Ričarda Bandlera pod naslovom “Transformacije, neurolingvističko programiranje i struktura hipnoze”, iz 1981. U toj knjizi, na strani 166, govore o hipnotičkoj regresiji određene osobe do uzrasta od 5 godina i, naravno, do savršenog vida. Vratili su ga u sadašnjost sa zadržanim vidom petogodišnjaka – i uspelo je! Ovo je bila uzbudljiva novost, pa sam počeo da tražim hipnotizera koji bi to mogao da učini sa mnom. Međutim, svemir je imao drugačiji naum, jer nisam uspeo nikoga da pronađem. Zato sam počeo da tragam za nekim drugim načinom da poboljšam svoj vid.

Jedna od stvari koje su me nagnale na razmišljanje bilo je istraživanje sprovedeno na ljudima koji pate od poremećaja višestruke ličnosti (PVL). Jedan čikaški psihijatar, Benet Braun (1983), koji radi sa takvim pacijentima, vodio ih je kod optometriste i, dok su bili hipnotisani, pacijenti su mogli da se transformišu iz jedne ličnosti u drugu.

Optometrista je testirao vid svake od tih ličnosti. Zapanjilo ga je otkriće da se vid menjao zajedno sa ličnošću. Različite ličnosti Kris Sajzmor, junakinje knjige i filma “Tri Evina lica”, imale su i drugačiji vid. Dalekovidost, astigmatizam, i slepilo za boje smenjivali su se zajedno sa ličnostima.

 

Prisutne su stvarne, merljive promene u obliku očiju i očnom pritisku. Ljudi sa višestrukim ličnostima takođe iskazuju i dramatične promene kao što je potreba za insulinom kod jedne ličnosti ali ne i kod druge, zavisno od toga da li je ta ličnost dijabetičar ili ne.

Sve to je upućivalo na zaključak da problemi sa vidom nisu fizičke, nego softverske prirode, iz glave. Osobe sa PVL-om ispoljavaju promene vrlo dramatično i brzo. Ovo istraživanje je poljuljalo uobičajeno uverenje da je vid fiksan i da propada sa godinama.

Poslednji i odlučujući komad u slagalici bilo je lečenje pranom. Upoznao sam Mastera Čoa Kok Sui ranih 1980-tih pre nego što je izdao svoju prvu knjigu “Drevna umetnost i nauka lečenja pranom”, 1987. Iz njegove knjige i drugih primera iz prakse lečenja, razvio sam sposobnost delovanja na nivou eterične energije. Lečenje pranom vam omogućava da otklonite ustajalu energiju iz očiju i zamenite je svežom. Počeo sam da primenjujem postupak lečenja pranom svaka dva sata tokom prve nedelje. U početku sam to teško radio bez naočara, i radio sam do ručka a onda ponovo stavljao naočare. Međutim, nakon nedelju dana rada, više mi nisu trebale naočare i od tada ih ne koristim.

Nisam imao vid 20/20 ali sam se prijatno osećao bez naočara, a narednih dana i nedelja je moj vid dosezao sve dalje i dalje. Od 1992. mi je vid normalan i ne treba mi nikakva korekcija.

Želeo sam da pronađem način da integrišem principe NLP-a (neurolingvističkog programiranja) i razvijem program treninga vida koji je delotvoran i može da se uči u formi radionice. Na taj način mnogo ljudi može da ima koristi. Vodim radionice treninga vida širom sveta već više od 18 godina.

Upravo ste na početku jednog putovanja na kom ćete otkriti svoj prirodni vid. Ubeđen sam da nikome ne trebaju sočiva niti druge korektivne sprave. Nijedan način nije jedini ispravan. Ono što je važno jeste da naučite da se opustite i vidite svet onakvim kakav stvarno jeste…